Svaka životna činjenica, da bi se uopšte našla u medijima, mora da ima određena svojstva, kao što smo već pisali. Ta svojstva su: novost, aktuelnost, istinitost, važnost i zanimljivost. Onda je to, po svojoj suštini, vest. Ali, da bi zaista bila vest, mora da dobije i formu. Odnosno, da bude napisana.

Pisanje vesti nije naročito teško – ako sledimo neka pravila.

Kada prikupimo sav materijal, pažljivo ga pročitamo i označimo najvažnije, predstoji nam da ga uklopimo u vest, dakle, u jednu kratku, jasnu i efikasnu formu, iz koje će čitalac/gledalac/slušalac saznati sve najvažnije činjenice o nekom događaju.

Svaka vest mora da odgovori na pet osnovnih pitanja: ko, šta, gde, kada i zašto . U engleskom, ova pitanja počinju slovom „w“ (who, what, where, when, why), pa je ovo pravilo dobilo naziv „Pravilo 5 W„. Teoretičari, koji (rekao bih – ispravno) zahtevaju i odgovor na pitanje kako (how), zaslužni su za kreiranje „Pravila 5W+H„.  Ovo drugo pravilo se, interesantno, u nemačkom novinarstvu zove „Pravilo 6 W„, jer sva pitanja počinju slovom „w“. U teoriji, postoje još dva pitanja koja zahtevaju odgovor – izvor informacije i šta posle – ali odgovori na njih svakako ne spadaju u obavezni, posebno ne u prvi deo vesti.

I tu dolazimo do pravila koncipiranja vesti.

Dva su osnovna sistema za pisanje vesti: sistem piramide i sistem obrnute piramide.

Sistem piramide je stariji, i pretpostavljao je ređanje svih činjenica hronološki, pa bi se  tako one najvažnije našle na dnu. Ovaj sistem smenio je (u ogromnoj većini, mada ne kod svih medija) sistem obrnute piramide, u kome se u prvoj rečenici – kasnije, u prvih nekoliko rečenica – odgovara na sva pitanja iz „Pravila 5W+H“. Odnosno, činjenice se ređaju po značaju: počinje se najvažnijim, završava onima bez kojih vest može da „živi“.

Pravilo „glave vesti“ ili lida pretpostavlja da se u vrh vesti stavlja ona najvažnija činjenica, i eto direktne zanatske povezanosti ova dva pravila. U početku se nastojalo da se u prvoj rečenici odgovori na svih pet pitanja (AP-glava, po agenciji Associated Press), a onda je uvedena „glava klin“, gde su sekundarni elementi ostavljeni za drugi pasus.

Inače, principi lida i obrnute piramide vezuju se i za vreme kada su novine rađene u olovu, pa je valjalo brzo i bez ubijanja suštine, skratiti tekst u slagačnici fizičkim odsecanjem kraja, gde su činjenice najmanje bitne za vest (ili veći tekst). Moram da primetim da je taj princip idealan i za novu platformu na kojoj se objavljuju vesti – internet.

Da se vratimo u dalju istoriju, i zabavimo činjenicom da je princip obrnute piramide nastao slučajno. U vreme američkog građanskog rata (1861.-1865.), telegraf se često kvario, pa su se dopisnici „prešaltali“ u hodu, da najpre šalju najvažnije stvari, kako bi bili sigurni da će stići primaocu (redakciji). Još jedan slučaj iz američke istorije utvrdio je ovo pravilo. Kada je ubijen Abraham Linkoln (1865.), dopisnik AP je u uzbuđenju napisao: „Predsednik je sinoć u jednom pozorištu pogođen metkom i, možda, ubijen“. Posle toga ređao je ostale činjenice po značaju.

Osim ovoga šta sam naveo, treba znati i da se vest piše kratkim rečenicama, kratkim pasusima, bez unošenja ličnog, komentarisanja, „mudrovanja“, moralisanja…

Konačno, ne bi bilo fer da ovu lekciju završimo, da ne pomenemo dva pravila pisanja vesti, svojstvena tabloidima, odnosno onome što se nekad zvalo „bulevarska štampa„.

Prvo je Pravilo 3S. Potiče iz engleskog novinarstva. Naziv je sastavljen od tri istovetna početna slova: sensation – senzacija, sex – seks i sadism – sadizam. Vest koja ima sva tri „S“ ide na naslovnu stranu, sa dva „S“ – u vrh unutrašnjih, sa jednim „S“– negde se već nađe prostora, a bez i jednog – nije za objavljivanje.
Drugo je Pravilo 5B, koje potiče iz nemačkog novinarstva. Formirano je od početnih slova pet reči: Blut – krv, Brust – grudi, Bube – dete, Ball – lopta, Beichte – ispovest. Što više ovih elemenata neka informacija ima, kvalifikovanija je za objavljivanje na udarnim stranama.

Advertisements