Urednik je, vele, gotovo mitska ličnost novinarske nomenklature. On je novinar velikih ovlašćenja i odgovornosti. Ali i posebnih sposobnosti i znanja.

Termin „urednik“ je zajednički imenitelj velike skale različitih funkcija u tehnologiji pravljenja medijskih sadržaja. Jedan je samo glavni urednik, drugi odgovorni urednik, a često su te dve funkcije spojene u jednu: glavni i odgovorni urednik. Treći čovek je urednik DESK-a (dnevne redakcije). Zatim, tu su urednici u DESK-u, urednici rubrika/redakcija, urednici izdanja, noćni urednik… Osim zamenika i pomoćnika glavnog (i odgovornog) urednika, i u većim rubrikama postoje pomoćnici urednika ili dežurni urednik. Pored njih, tu su tehnički urednik, likovni urednik i urednik fotografije.

Urednik nije posebno zanimanje: on je samo novinar na posebnoj funkciji, nasuprot uobičajenom novinarskom poslu – saradnik. U većim redakcijama postoji i svojevrsno počasno zvanje urednika.

Idealan urednik je stručan i moralan, sa smislom za komunikaciju s mlađim kolegama, i drugim urednicima; human i kolegijalan, dobar u brzom i tačnom presuđivanju vrednosti vesti; odlučan i postojan, ali ne prek i tvrdoglav; fizički izdržljiv – spreman da radi mnogo i dugo; sa smislom za efikasnu organizaciju rada i prilagođavanje novim potrebama; dobar organizator timskog rada; a povrh svega da ima „njuh“ za novo i procenu kada treba menjati plan.

Ivon Lamb, „Vašington post“: Najbolji urednici imaju izražene tehničke, menadžerske i veštine vođe; predvode redakciju/rubriku sopstvenim primerom; izvrsni su u komunikaciji, sposobni da prenesu viziju svog medija ili pokrivanja sektora; sposobni su da razumeju želje svojih šefova i daju smernice novinarima šta se od njih očekuje; sposobni su da sugerišu šta je potrebno priči, na koristan i određen način; kreativno rešavaju probleme; samouvereni su, ali i svesni svojih dobrih i loših strana; intelektualno su duboki, vispreni i prirodno znatiželjni.

Sposobnost urednika ne meri se samo po tome koje je tekstove/priloge pustio/objavio, a koje (od)bacio. Te sposobnosti bile bi nepotpune bez umešnosti da pomogne saradnicima, podsticanja, dara da sagleda šta i kako tražiti dalje… U radu sa saradnicima, urednik ima presudnu reč u svim dilemama, kad odlučuju njegovo iskustvo i kriterijum.

Karl Sešns Step, Univerzitet u Merilendu: Tehničke sposobnosti kao u lingviste, veštine dobrog novinara i intuitivne sposobnosti dobrog vođe – karakteristike su dobrog urednika. Pozitivan je u pristupu priči i poštuje pisca; posao radi samouvereno, ali racionalno; uređuje u skladu sa stilom novinara; zna kad ne treba ništa menjati; ima viziju i vidi dalje od ekrana; bavi se i detaljima i celinom; služi kao vrelo ideja i novinarskih izvora; štiti nesmetan rad novinara; poboljšava ideje i tekstove.

Dobar urednik drži se one „Daš li nekome ribu, nahranićeš ga jednom; naučiš li ga da peca, hraniće se sam celog života“. Primenjeno na novinarstvo – jedan popravljen rukopis je „hrana“ za jedan dan, a analiza greške s traženjem puta do poboljšanja, je osposobljavanje saradnika da radi sam, sve složenije teme. Urednik nije cehovski majstor, koji zanatsku tajnu čuva od svojih učenika.

Tom Silvestri, „Medija Dženeral Ink.“: Dobar urednik aktivno čuva jezik živim, ali ga i brani od praznog govora i klišea; drži pod kontrolom pravo značenje svake reči; misli ono šta piše, jer se zaključci moraju slagati sa činjenicama; i – piše, jer urednik takođe mora da piše. Dobar urednik pročita celu priču pre nego što je počne uređivati (da bi razumeo kontekst i intenciju autora); „jedri“ pričom kroz more pitanja; razgovara pre, za vreme i posle pitanja; u svemu šta radi 1+1 uvek moraju da budu 2; izađe iz redakcije. 

Glavni urednik je prvi čovek jedne redakcije, on daje prvu i poslednju reč, generalno osmišljava, usklađuje, odgovara za kvalitet i uspeh, pa je sasvim odgovarajuće poređenje glavnog urednika sa dirigentom orkestra. NJegov posao je i da izoštrava kriterijume, usklađuje rad rubrika i sektora, otkriva koji deo redakcije zaostaje i obezbeđuje mu pomoć, vodi kolegijum, analizira, osposobljava kolegijum i urednike da isprave greške koje još nisu počinili. On je, vojničkim rečnikom rečeno, zadužen za strategiju.

Odgovorni urednik je zadužen za „taktiku“: odgovara za konkretan sadržaj publikacije/teksta/emisije/programa/sajta. Velike redakcije sa više posebnih izdanja (programa itd.) mogu da imaju odgovornog urednika za svako posebno izdanje ili program. U situacijama rigorozne cenzure (Jugoslavija između dva rata, npr), odgovorni urednik je „urednik za zatvor“: on je obično neko sa strane, možda čak i neko nepismen, s jedinim zaduženjem da „odrobija“ ono šta cenzura ne odobrava i tako „produži život“ mediju.


 

Korišćeni izvori:

Dušan Đurić – „Novinarski leksikon“ (YU marketing pres, Kompanija „Novosti“, 2003.);

Joe Grimm – „Šta čini izvrsnog urednika“ (No Train No Gain, 2006.)

Lično iskustvo: skoro 35 godina u medijima, od toga oko 25 godina u dnevnom novinarstvu, na pozicijama od izveštača, preko urednika rubrike do odgovornog urednika.

Advertisements