Vest je najkraći, najjednostavniji i najpopularniji oblik pisane ili govorne i vizuelne informacije o nekom događaju, pojavi, društvenom ponašanju ili nekoj ličnosti. Vest je glavni žanr novinarskog oblikovanja novosti: najvažniji, osnovni oblik novinarskog izražavanja.

Vest je – kaže pomalo zastarela novinarska poslovica – samo ono šta neko, negde pokušava da sakrije. Sve ostalo je marketing ili PR.

Definicije vesti su različite, ali sve sadrže uslov da objavljuju činjenice – nove, značajne, zanimljive. Vest zadovoljava staru opasku: novo je ono što se razlikuje. Ali, vest nije događaj po sebi; vest je novost namenjena drugima. A novost kao suština vesti je ne samo objašnjenje nove činjenice, nego i otkriće novog značenja poznatih događaja. Dakle, neobično, aktuelno i nimalo svakodnevno.

Moj prijatelj (sad pok.) Stjuart Bulion, tad dekan na Fakultetu za medije Univerziteta Misisipi, uvek je predavanja na temu vesti počinjao tvrdnjom „vest je izuzetak od realnosti„. Kao njene elemente, navodio je: konflikt, posledice, uticaj, neobičnost, ličnost i blizinu.

Aktuelnost je, svakako, najvažniji kriterijum izbora vesti. Značajna je i periodičnost, odnosno ritam objavljivanja. Pored novosti, relevantnost je drugi kriterijum koji od događaja čini vest.

Najpoznatiju anegdotsku definiciju vesti dao je svojevremeno Džon Bogart, urednik američkog lokalnog lista „Sun“ („Sunce“):

Kad pas ujede čoveka, to nije vest, ali kad čovek ujede psa – to je vest„.

Vest je izbor. U mnoštvu činjenica, vest treba prvo prepoznati, razumeti, obraditi i objaviti.

Neotkrivene i neobjavljene vesti su svuda unaokolo i od radoznalosti, hrabrosti, pameti i pronicljivosti novinara najviše zavisi da li će ih pronaći, razumeti i kvalitetno preneti.

Postoje tri vrste činjenica koje novinar raspoređuje s gledišta njihovog značaja, interesantnosti i privlačnosti za medije. To su primarne, sekundarne i periferne činjenice. Bez primarnih – vest ne bi mogla da se zamisli. Sekundarne činjenice razrađuju i objašnjavaju kontekst. Periferne činjenice imaju manji značaj za vest, sve dotle da i bez njih vest živi.

Kako da novinar odredi šta je vest? Živan Mitrović, u priručniku „Iz novinarske prakse“ (1976.), tvrdi: „Vest pišemo samo onda kad imamo važnu vest da saopštimo čitaocima. Važnost je u tome što interesuje širok krug ljudi„.

Dakle, sazna se neka novost, ili činjenica koja menja karakter neke pojave, onda se nastavlja sa istraživanjem podataka, određivanjem vrednosti i međusobnog odnosa činjenica, a novinar stalno proverava verodostojnost podataka i zasnovanost zaključka.

Džozef Pulicer, krajem 19. veka, savetovao je reporterima: „Tragaj za značajnim novostima, a to su: originalne, određene, dramatične, romantične, uzbudljive, jedinstvene, neobične, čudne, humorne, naročito prikladne da se o njima priča„.

Po Puliceru nazvana je prestižna nagrada, koja se dodeljuje za novinarstvo, karikaturu, književnost i muzičku kompoziciju. Samo jednom je Pulicerova nagrada dodeljena za jednu pojedinačnu vest. Ta vest glasi:

Džon Barington, Crnac, zaposlen u kafani „Tri keca“ u Harlemu, pokušao je upaljenom šibicom da proveri da li ima benzina u rezervoaru njegovog „Ševroleta“. Imao je 37 godina, ženu i troje dece„.

Lični stav novinara nema šta da traži u vesti. Umesto toga, on treba da se trudi da dostigne objektivnost izveštavanja.

Posebna – i posebno cenjena – podvrsta vesti je ekskluzivna vest. To je vest koju niko drugi nema, pa je kasnije prenose, citirajući izvor, drugi mediji. Retkost i ekskluzivnost vesti podižu ugled novinaru, a mediju tiraž, slušanost i gledanost. Ipak, niko n objavljuje ekskluzivnu vest po svaku cenu. Zato važi englesko pravilo: „Budi prvi, ali budi u pravu„. Vest, dakle, najpre mora da bude istinita.

Standardne vesti, ipak, čine najveći deo informativnih listova i emisija.

Kao podvrste vesti još se ističu: vesti u nizu (izveštavaju o događaju koji još nije završen), vesti sa žaokom (navode samo podatke u funkciji ironične poruke), vest-antrfile (tematski vezana za tekst u koji je umetnuta), sitne, stubačne ili male vesti  (grupisane vesti bez naslova, ili samo s jednom rečju kao naslovom), vesti-zanimljivosti (nemaju aktuelnost i značaj, ali imaju bizarnost), „vesti za ispadanje“ (od najmanje važnosti, „čuvaju mesto“ važnijima…

Pravilo je: ako se sa manje reči kaže isto, treba se izražavati sažeto.

Dobra vest je – nema vesti„, kaže se kada se očekuje neka nepovoljna vest, a vest ne stiže.

Vest dana je kratka informacija koja je najviše ustalasala javnost.

Odnos balkanskih medija prema vestima je čudesan: svi znaju da su one osnova svakog novinarskog posla, ali im niko u praksi ne pridaje odgovarajući značaj. Čak se i među urednicima medija, čiji opstanak na tržištu direktno zavisi od toga koliko vesti „proizvedu“, potraga za vestima smatra „trkačkim“ poslom nedostojnim novinarskih „veličina“, koje su u poslu više od par godina…

 


Korišćeni izvori:

Dušan Đurić – „Novinarski leksikon“ (YU marketing pres, Kompanija „Novosti“, 2003.);

Štefan Rus-Mol, Ana Zagorac Keršer – „Novinarstvo“ (Clio, 2014.)

Rastko Guzina – „Savremeno novinarstvo“ (Priručnik za polaznike Novinarske škole UNS, 2002.)

Miroslav Mikuljanac – „Kako i zašto pisati vesti“ (Mediacentar Online, 2006.)

Lično iskustvo: skoro 35 godina u medijima, od toga oko 25 godina u dnevnom novinarstvu, na pozicijama od izveštača do odgovornog urednika.

 

Advertisements